Istorija

Манастир Бешка је само по себи тихо место и по предању то је место које су Синајски монаси одабрали за своје уточиште кад су у великом покрету у XIV веку кретали на Балкан. Они су први успоставили монашке обитељи почевши од Топхане преко Морачника, Бешке, Старчеве Горице, затим до Бугарске и Источне Србије.

Принцеза Јела-Јелена Балшић

Принцеза Јела-Јелена БалшићЧетврта кћерка кнеза Лазара и књегиње Милице, госпођа Јелена, се око 1386.године удала за зетског и приморског господара Ђурђа Страцимировића Балшића. После смрти мужа, априла 1403, заједно са сином Балшом III управља државом.

„Госпођа Лена“ како су је звали, поседовала је изузетну духовну обдареност и политичку чврстину. По много чему је била је слична свом брату деспоту Стефану. Сину Балши је учврстила мисао да је Зета нераскидиви део Српског царства, да се може ослонити једино на ујака Стефана Лазаревића.

Децембра 1411, удала се за Сандаља Хранића, господара Босне. Након његовог упокојења 1435.године враћа се у Зету и обнавља цркве које су страдале у оружаним сукобима. На острвцету Горици, на Скадарском језеру уздиже запуштену цркву Св.Ђорђа.

Поред ње гради 1440.године цркву Свете Богородице. Госпођа Јела наставља традицију благовјерних Немањића и свога светопочившег оца Лазара. Никанор Јерусалимски, духовник Јелене Балшић саставља чувени „Горички зборник“, у који уноси Јеленина писма и „ Повест о јерусалимским црквама“.

Пред крај живота посвећује се духовном животу, по угледу на мати Јефимију. Упокојила се крајем 1442.године или почетком 1443.године.

Извор: Свети Кнез Лазар и косовски завет, Цетиње-Београд 2007.