Историјат и личности

У другој половини 14. века, у време после Маричке битке (1371), када је на широком простору од Балкана до Синаја дошло до великих немира, не мали број светогорских и синајских монаха потражио је заклон и уточиште, и нашао га, у Моравској Србији кнеза Лазара и Зети Балшића, у којој је тада никло живо и снажно православно средиште, познато као Зетска Света Гора.

БЛАГОВЈЕРНА ЈЕЛЕНА ЛАЗАРЕВА БАЛШИЋ,БОГОЉУБНА ВЛАДАРКА И ПЕСНИКИЊА

Јелена Лазарева БалшићЈелена (око 1366 – 1443), кћи Светога кнеза Лазара и кнегиње Милице/Преподобне Евгеније, постала је господарица Зете 1386. године удајом за Ђурађа Другог Страцимировића Балшића, господара све зетске и приморске земље. Након мужевљеве смрти 1403. године владала је Зетом до пунолетства свога сина Балше Трећег Ђурђевића,  а после је  скупа са сином управљала државом до 1411. године.

Госпа Јела, а позната и као Лепа  Лена због своје префињене лепоте, но пре свега -  Наша Госпа Лена, како ју је од миља звао зетски народ, била је изузетна личност, у свему достојна узвишеног реда српских средњовековних владара, а најсличнија своме брату деспоту Стефану Лазаревићу, односно Светом Стефану Високом. Јелена је била раскошна личност: богољубива владарка; неуморна и способна бранитељка Православља; изванредно образована; вешта у дипломатији; одважна ратница: правдољубива; непоколебљиве воље; богонадахнута песникиња; увек осетљивог срца за људску невољу и страдања; смерна ученица Никона Јерусалимца и молитвена тиховатељка.

Својим разноврсним деловањем у Зети оставила је печат у свом времену, али и богоугодне трагове у будућем. То се посебно односи на период њеног рада са  Никоном Јерусалимцем и монаштвом Зетске Свете Горе на одбрани тада непосредно угоженог Православља којим је на непоновљив начин обогаћено искуство Зете и Митрополије Зетске. Својим Поетским Посланицама Никону Јерусалимцу, које су у саставу његовог богословског дела Горичког Зборника, Јелена је скупа са својим духовником оставила драгоцено сведочанство српског духовног и књижевно-културног идентитета, уопште.

Како по свом животу и животном подвигу несумњиво припада Сабору Светих богоугодивших душа она је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија 2006. године названа Благовјерна Јелена – Лазарева Балшић.

Текст Марија Маја Д. Недељковић